A Complaints against Salamon Weisz to the Magistrate of the Free Royal City of Sombor regarding malversation on renting Jewish inn

Идентификатор	D_0112:752/1829
Наслов	A Complaints against Salamon Weisz to the Magistrate of the Free Royal City of Sombor regarding malversation on renting Jewish inn
Тема	Salamon Weisz/Veisz, Lazarus Stein, Martin Boross, Moses Basar, Jewish inn, Complaints, Court Chamber of the Kingdom of Hungary, Renting, Janos Ambrozovitz
Опис	Lazarus Stein and Janos Ambrozovits complaining against Lazar Stein, Jew who destroyed the competition for renting a Jewish inn for several years.
Стваралац	Lazarus Stein and Janos Ambrozovits
Издавач	Historical archive Sombor
Доприносилац	Lazarus Stein and Janos Ambrozovitz, Court Chamber of the Kingdom of Hungary
Датум	March 10th-August 11th, 1829
Тип	Text; Complaints
Језик	Latin, Hungarian and German
Место	Free Royal City of Sombor, March-August 1829
Права	This material has been digitized to expand access while protecting the materials from degradation through physical handling. Access to the digitized material will be granted to all interested parties. The physical copy of the document is available at the Historical Archive Sombor. In the case of citation or use, please state the origin of the material (Istorijski arhiv Sombor / Historical Archives Sombor).

Преузмите документ

Оригинал	Превод
Infrascriptus A. Magistratui officiose refero, quod postquam sub no Prothocoli Politici 464 a.c. – erga Gratiosos Ex. Camera R.H. aulica dedato 1a Aprilis a.c. no 10222. ad Civitatem hanc intuitu subversantis ratione Judaici Tracterii inter recurrentem Lazarum Stein et Salamonem Weisz nec non respective inter Cassam gremialem Cameraticam arendalis controversia dimissos Grat. Ordines clarificantem informationem exigentes, sine prestando audito eatenus etiam Salamone Weisz desiderata clarificationis exmissus extitissem, cotum Lazari Stein recursu ad Ex. Cameram Regiam H. aulicam dato, eique acclusis actis, nec non expetita per me Salamonis Weisz hicce readvoluta Declaratione in debitam combinationem assumptis, sequentes oboriri reflexiones conspicuum evasit: 1.Computum inter Salamonem Weisz et Cassam Cameraticam nullum iniri posse, quia Salamon Weisz neutiquam, verum ut sub no 9a in recursu provocato ratione deutralis arendalis summa Lazarus Stein Shemati proventuum illius temporis, insertus non sine ratione ……. Ideo fuerat, quodque serie de tempore haud deletus, solvere debuerit. 2.Ut autem inter recurrentem Lazarum Stein et Salamonem Weisz computus instituatur, impossibilitas subversatur ea, quod ambo ad hunc benevole non accedendo illius institutionem difficultens, quod item Weisz usum atque usuroborationem alicujus Arendalis Contractus perneget, idque nec per Lazarum Stein continuationem arendalis beneficii recognoscat, neque cessationem ejus et affirmatam medio communitatis Judaica beeficii usuationem sollide demonstret. Accedit huc: 3.Quod Relatio Domini cotum Senatoris modo Lazaro Steiniani Mandatorii Martini Boross nimiopere in Salamonem Weisz invectiva, per Salamonem eundem Weisz controvertatur, essentialia autem Documenta uti in specie Contractus altius ratihabiti et usuroborali utriusque litigantis desint, autsaltem in lucem non producntur: Ac tandem 4.In toto deutrali controverso negotio tanta sunt inveterata involutiones et perplexitates , ut vili opinione mea, argumenta pro favore Lazari Stein citra lationem legalis procedure, in medium conferri nequeant, siquidem nec relatio Borossiana rei gesta fere coetanea sub no 5. Recursui adcopulata, ex triplicis ordinis annorum 1819, 1820. et 1821. allatis arendatoribus utpote Weiszio, Steninio et Judaica communitate, an? Et quis? Quantum re? in proportione solvere teneatur, determinaverit, nec erga expressam uti sub no 6. Recursui inactatus Extractus perhibet Magistratualem inviationem determinatum esse Recurrens hac quoque vice per me tam ille quam eius modo advocatus, tunc temporis …….. senator dominus Boross provocati docerent. Hinc opinio mea esset: ut cum debita pro negotii finali decisione clarificatio ex hucdum allatio prestari non possit, Lazarum Stein in quantum heribus suis fidit intuitu quastonata controversia ad suo modo in via solemni Juris agendum, inviandum esse, et hoc ipsum Ex. Camera Regie Hungarico Aulica representandum esse; pro omni autem casu, bina cautionales, utpote: Bartholomei Wolff et Ignatii Raab in quantum per omne insperatum intabulate non essent intabulentur et assecurentur. Sigilatum Zombor die 20a Julii 1829. Joannes Ambrozovich senator. No 923 Domino referenti commititur ut audita etiam gremiali Judaica Communitate super expositione instantionali uberiorem clarificatorians relationem prostet. In Senatu Zombor diebus 10 et 11 Aug. 1829. Celebrato Relatio ad no Prothocolli politici 464 anni 1829 prestita 752/1829 Nagy érdemű nemes Városi Tanáts Nékem leg kegyesebb Úraim! Számtalan ember társaim tsupán egyedül azért, hogy engemet a magas végzések ebbéli hit vallással megajándékoztak – azon kívül azért, hogy mivel szegény sorsom miatt sem magamnak, sem pediglen másoknak némű jótévőségeket nem nyújthatok – egy általjában nem tsak meg károsíttani, sőt önkényük szerint ha a hatalom nékiek kedvezhettne – minden Törvény nélkül szegény állapotomat és gyermekeimet nem tekintvén e világból ki sanyargattatni készen volnának. Nagy érdemű Nemes Városi Tanáts, kegyes Uraim több esztendöktől való sanyarúság midőképp békességes tűréssel el szenvedett visszontagságok között forogván – mindenkor ártatlanságomat és becsületes józanbéli viseletemet minden Törvényhatóságok, úgy más törvényes személyeknél – valahányszor tőlem meg kivántatott – bé mutattam – melynél fogva jövendőben akár mely tárgyban is – igazságos kéréseimet bé világosíttani kegyes vagyok. Szívbéli fájdalommal tehát sajnossan koros szép Eszetendeimre némely ellennem törekedő - s bal keresettel járulók által – nevezetessen Stein Lázár ennek előtte 11 Esztendők előtt volt Zsidók Közssége Tractér háznak kibérlője – azonkívül más idegen falusi magam nemzetségéből való Zsidók – kik ellenem több ízromban törekedvén – irígységök ki világosodván – kérelmükről el mozdittattak – s így csupán illyes fél mértékel fel épültt személyek által háborgattattom. Ezen szünet – és minden helyes ok nélkül Stein Lázár Zombori Zsidó s Kereskedő által épültt adósságbéli keresetét, melyet rajtam, a vagyis néhai Volff Posta Mesterem mind kezessemen tekervényes útokon rajtunk követelni kíván – e következendőképpen megczáfolom és pedig: 1 Én, a mint is állittatik – soha nem emlékezem arra, hogy 1818-ik esztendőtül fogva egész 1821-ik a nemes nagy városa Tanátsával a Zsidói Tractér árenda név alatt Contractust magam keze írássával mint árendás meg erősítettem volna. 2 Arra sem vagyok elegendőképpes azon Contractust meg szemlélni – mely a Nagy Méltóságú Magyar Udvari K. Kamara által alá írásom erejéhez képpest, meg erősitetett volna, végtére 3 Stein Lázárnak azon állítása, hogy ő 1818. és 1819. Esztendőben a kérdésben forgó tracter háznak kibérlője nem volt – meg mutattyák az ide alázatossan rekepített tulajdon keze irása és a Nemes Városi Tanács Gyülése kivonása sub N 501. ahol maga Stein Lázár a Licitátion jelen lévén 104 forintokba meg állapított Ennél fogvást tehát én sem árendátorja sem pedig valakinek adóssa magamat nem esmérhetem annyival is inkább; minthogy első Licitátió alkalmával mint licitátiós vagyonom heányossága végett bé nem vetítődtem - ujjra Licitátióra bocsájtatott a dolog – hogy pedig Volf néhai Posta Mester helyettem kezess lett volna – meg nem foghatom mivel érintett Posta Mesterrel gyakortább lévén – soha említést arról nem tett. Következésképpen Stein Lázárnak kelletett a Tractér háznak ki bérlője lenni, mivel ő fizette b a Várossa Cassába – a mostanában rajtam törvénytelenül kereső 208 forintokat. Mind ezeknek tekintetéből a Nagy érdemű Nemes Városi Törvényhatóságot leg mélyebb alázatossággal meg kérem az eránt, hogy engemet é Pőrtől fel szabadíttani – Stein Lázárt pedig a rajtam minden helyes ok nélkül követelő 208 f- és 30 f… költség fejében adott volna törvénytelen Summától el mozdítani méltóztasson. Ki egyébb eránt a Nagy érdemű Nemes Városi Törvényhatóság – Kegyes uraim pártfogásába a midőn magamat ajánlanám – leg mélyebb alázatossággal s engedelmességgel vagyok. A Nagy érdemű Nemes Városi Tanátsnak kegyes uraimnak legalázatossabb szegény szolgája Veisz Salamon helybéli Zsidó. Zombor die 15. July 829. A Szabad Királyi Zombor Várossa Nagy érdemű Törvényhatóságához, nékem legkegyessebb Uraimhoz nyujtandó alázatos könyörgése ad N. 752. 1829 Kisztner Bács ügye hites … által a belül vittatott Kope von Jüdes auf Deutsch übersezt Zum freind Saloman! Ersuche hier um ausgleichung nemlich fon 4 ... Wein von 6 bis 10f komst mir – 16f hernach komst mir fon ... - 8 Jezt komst mir wider antizipade - 8 / 32 f Er Wein wirdt dise Wochen bey iber gebe Die Rechnung geschehen Bitte mir solche 20 f. zu senden den ich br.. solle 20 f Ihr freind Moses Basar am Monath August 1829 Excelsa Camera Regia Hungarico Aulica Domini Gratiosissimi! Salamone Veisz gremiali commorante Judao per diversas fraudulentas Technas Beneficium exarendati Tracterii Judaici Cassae Civica non contentandam annuam arendam inferens eo deduxit ut nemine propter eum ad collicitationem concurrere volente proventus iste Cassae iam iam penitus petivrit, ratione ex illa: quia suis continuis involutionibus aliis molestias et damnosa projudicia causando, aliosa collicitatione deteruit, vel si ipse Jus hoc in arendam obtinuit, perpetuis Recursibus suis novas et novas difficultates causavit, ut adeo annis 1819, 1820 et 1821 ingens numerus instantiarum Magistratui Civico et Recursuum per eundem Veisz Excelsae Camere Regiae Hungarico Aulica exhitorum, gratiosorum item Intimatorum ad Representationes per Magistratum Civicum ad Instantias ejus hoc in merito submissas editorum in Tabulario Civitatis actu adsint. Et enim antelatus Veisz instituta Licitatione Juris Tracterii Judaici pro triennio id est a 1a 9bris 1818 usque ultimam 8bris 1821 annuam arendam cum 403 f.v.v. plurimum offerendo arendator evasit, sed arendali hac summa nimia vita recurrit ad Excelsam Cameram Regiam Hungarico-Aulicam pro Relaxata, qua eidem denegata, nova Licitatio Beneficii hujus erga periculum illius institui est, ut sub numero 1. qua ut sub numero 2. perhibente advoluto Extractu prothocolli rite ac prescripto modo legali instituta, ego qua 104 florinis plurimum offerens ad semialterum annum usque ultimam 8bris 1821 arendator factus sum; quia vero fatus Salamon Veisz denuo ad Excelsam Cameram Regiam Hungarico Aulicam identidem recurrendo iam 150, iam vero 160flw benevole obtulisset, Instantia ejus remissa et per Magistratum Civicum cum electa Civicum Communitate communiata fuit, in cujus congressu docente Extractu die sub numero 3tio adnexo Beneficium vix tribus mensibus et quod excedit diebus vi stipulati ast mox in Veiszium translati contractus per me tentum et a me receptum Salamoni Veisz quo plus offerenti pro 150 florinis w. annue solundis concessum est, pro majori Cassae Civica Securitate, cum Salamon Veisz nihil in orbe Terrarum proprii habeat, desideratus per Electam Communitatem Statutus per Veiszium Cavens Bartholomeus Volf Propostae per magister gremialis Cautionales super 150flw annuis de se expedivit, apud archivo Civitatis ut sub numero 4. illata sunt, his tamen non obstantibus, quia Salamon Veisz novis Recursibus et ad eos editis gratiosis ordinibus statum arendalem cocquina Judaica continuo turbasset, et Cassae Cameratica officium ad illam perpletitatem posuisset, ut directe ignorari debuerit, a quo et quantum titulo arendae pro usuato Tracterii Judaici Beneficio incassari debeat, pro invstigandorum investigatione Martinus Boross senator Magistratualiter exmissus est, qui advocatis in subsidium necesariis aetis et labore inprobo instituta investigatione super operato suo Relationem sub numero 5. Magistratui exhibuit, ad quam Magistratus ductu Extractus protocollaris sub numero 6. adcopulati licet, in eadem prestita relatione totum seriatim cum preexistentibus provocatis exhaustum et in fine specifica restantiarum Deductio diserte exposita fuisset, atque judicium duntaxat desuper ferri debuisset, ulterior specifica deductio restantiarum innecessario commissa erat, qua ex quacunque demum ratione adherente, negotii quoque hujus plena densio adhesit: quare licet vi contractus me inter et Civitatem stipulati non observata quacumque angaria ego ex usu Beneficii exturbari, et Jus Tracterii ad mecum periculum licitationaliter exarendari debuisset, ego tamen qua arendator in Schemate Proventenum pro annis 1820 et 1821 per Magistratum et in Cassae officio errore qua restantiarius pro duobus annis ducebat quique a me durante arendali tempore aut etiam postea arenda petita, aut ego eatenus auditus fuissem. Accidit itaque quod dum anno 1825 pro percipienda pro administratis Civitati huic mercibus asstignata summa Cassae Cameratica officium ingressus fuissem, Contra Agens Civitatis Casparus Zomborii ex summa mihi exsolvi assignata 38fl 12xr con. mon. seu 208 flw.w. titulo arenda duorum annorum obvenientes, absque respectu quod arendam tantum 3tius mensibus et aliquot diebus tenuerim potentiose detraxit et detrahendo detinuit, ut sub numero 7 Ego fine respective violenter detenta pecunia mea restitutionem coram Civico Magistratu ut sub numero 8vo sollicitavi, ad quam Instantiam meam secum Communicatam prefato contra Agente responsum prestante, Computus quisquiam inter Cassam Cameraticam et Salamonem Veisz instituendus die 24a Januarii 1825 ordinatus est ut sub numero 9. sed quia culposus Vaisz comptum non censit, et Cassa Cameratica pecuniam a me detentam in possessorio habuit, actus ipse computualis intermisus est, quem in finem ut pecuniam meam megaliter detentam tandem reobtinere valeam, Exmissionem pro ineundo inter Veisz et Cassam Computu ordinaria petii, pro quo instituendo ut sub numero 10. Senatores Joannes Ambrozovits et David Kongovits 14a Mai 1827 exmissi sunt quia vero hi exmissi Senatores delata sibi provincia defungi cunctati fuissent, eos tam ipse presertim posteriorem interpelavi, quam etiam medio legitimi hominis mei requiri curavi, ut ordinetus Computus instituatur, igitur tandem aliquando post multas preces et adursiones antelati exmissi sibi Commisum opus 24a 9bris 1828 ad eoque fere post semialterum annum aggressi sunt, sed toto Coelo aliter, quam ipsa rei essentia et qualitas objecti exegisset, nam eisdem perhibente Provocato sub numero 9. commissum fuit: ut inter Cassam Cameraticam et Salamonem Veisz Computum faciant, illi autem mecum Salamon Veisz, confrontantes Relationem dumtaxat et Martini Boross sub numero 5. provocatam assumpserunt et quia omnia Documenta ibidem provocata, tamquam utique ad suos fonticulos pertinentia intraset annos corsum negotia in relatione aulusa non reperissent, quorere (quonere) autem eadem eisdem todiosum videretur licet ipse Salamon Veisz coram iisdem recognovisset, provocatos in Relatione sub numero 2. tres originales contractus cum Civitate super exarendato per se Tracterii Judaici Jure expeditos propria manu subscriptos esse his tamen non obstantibus: nec computu aliquo inter Cassam et Veisz facto, imo nihil ad datam premissam Commissionem accommode acto e Relatione per eosdem exmissos Magistratui super operato suo prestita et hic sub numero 11. adcopulata cum stupore intelligere debui quod me revera irrealiter arguere non vereantur, quasi ego eundem computum non ursissem; illum quidem ego urgere nec debui, quia teste deterimnatione Magistratuali sub numero 9. me non concernebat sed vel Cassae officium vel Salamon Veisz, quia inter illos ineundis dispositus erat, quem tamen ego sed presertim advocatus meus Martinus Boross innumeris vicibus sine effectu ursit, porro antelati exmissi in relatione diserte recognoscunt, exponentque se aliud egisse et aliud in Commisione sub numero 9. et 10. sibi data contineri, quia ibidem iisdem commissum est, ut inter Salamonem Veisz et Cassam Cameraticam Computum instituant, illi autem ignotum quo ex principis, inter me et Salamonem Veisz, cum quo ego nullum nexum habeo Conputum facere tentarunt, cum igitur in principio ita in transversum per Exmissos senatores processum fuit utique non aliud sequi potuit, quam quod posteaquam nec commissa modalitate, nec actis necesariis deligenter exquisitis, sed superficialiter duntaxat actum fuisset, Relatio numero 11. signata incompleta et inadequata prestita sit, cuius neglectus illa est sequela, quod Cassa Civica juxta Fidejussionem Volfianam ut sub numero 4ro pro duobus annis 150flw stipulatam, per Veisz arendam summendo, preter restituendos mihi indebite detentos 208fl ad huc 92 florinos directe amittat, quod damnum propter neglectam Exmissionem exactam investigationem pati neutiquam debet. Cum autem nemo pro illo Jure, quod non usuat, aut docente Documento numero 4. usuare impeditus exstitit, arendam solvere obligetur et porro nemo inauditus convinci aut pro alio solvere cogi possit, hoc ipsum vero mecum intervenisse e predicta Expositione mea Documentis fulcita sed presertim e Relatione Borossiana sub numero 5to provocata manifeste eveniat, et enim exarendatum mihi Jus Judaici Tracterii vix tribus mensibus usuatum a me receptum est, et tamen obveniens arenda, et qudem nec sub nec pro defluo Contractuali me concernente tempore, sed pro tempore aliena arendae et hoc post tres circiter annos, quin eatenus auditus, aut suo modo convictus fuissem, e pecuniis meis e Cassa mihi pro administratis mercibus assignatis percipiendis insperato contra resentuum meum violenter detenta est. Ex eo Excelsam Cameram Regiam Hungarico-Aulicam suppliciter imploro; quatenus Magistratui Zomboriensi, ut meos 208 florinos w. me inauditos pro Beneficio non per me, sed per Veiszium usuato megaliter et via facti detentos, una cum interusurio a die detentionis calculando, nec non expensis iam hactenus cum 30 florinis conv. Moneta indebite causatis, e Cassa Civitatis mihi illico restituat et Cassam suam a nihil habentis arendatoris Salamonis Veisz Fidejussore Bartholomeo Volff Poste Magistro sua via realiter indemnisset gratiosissime demandare dignetur, Altis in reliquo gratiis devotus jugi cum venerationis cultu emorior. Excelsa Camera Regia Hungarico-Aulica Zomborini die 10a Martii 1829. humillimus servus Lazarus Stein Ad Excelsam Cameram Regiam Hungarico-Aulicam Supplex Libellus Lazari Stein id petentis ut Zomboriensi Magistratui Civico comunitatur, quo sibi potentiose detenti 208 florini w. una cum expensis 30 florinos conv. m. efficientibus restituantur.	Ja, dolepotpisani, po dužnosti obaveštavam uzvišeni Magistrat da nakon što sam pod protokolom broj 464, odnosno na osnovu dokumenta koji je velikodušno izdala Uzvišena komora Ugarskog kraljevstva 1. aprila pod brojem 10222, a u pogledu spora koji se vodi oko Jevrejskog svratišta i uključuje podnosioca žalbe Lazara Stajna, Salamona Vajsa ali i Kasu gradske zajednice, da sam donekle rasvetleo čitav slučaj, da sam u obzir uzeo ono što je izjavio Salamon Vajs, ono što piše u žalbi Lazara Stajna i ono što sam dobio od Uzvišene kraljevske komore Ugarske. Uzevši sve to u obzir, kao i izjavu Salamona Vajsa koja je takođe pridodata dokumetaciji, došao sam do sledećih razmišljanja i zaključaka: 1. Obračun između Salamona Vajsa i Kase gradske zajednice ne može se izvesti jer Salamon Vajs nije bio ni dužan da plati pomenutu sumu pošto je, kako se vidi u priloženom dokumentu 9a, tu sumu imao da plati drugi zakupac, Lazar Stajn koji je tu s razlogom ubačen, i njegovo ime nije bilo izbrisano. 2. Kod, pak, pravljenja obračuna između podnosioca žalbe Lazara Stajna i Salamona Vajsa postoji i ta poteškoća jer ni jedan ni drugi nisu pružili dovoljno dokaza u svoju korist, i dok Vajs tvrdi da je na snazi ugovor o zakupu koji se ne odnosi na njega, Lazar Stajn tvrdi da je njegovo pravo na taj zakup prestalo i da se na taj način nastavio ugovor sa Vajsom, a s druge strane nema jasnog dokumeta koji čvrsto dokazuje da je njegovo /Stajnovo/ pravo na ovu beneficiju prestalo. 3. Imamo, dakle, izveštaj gospodina senatora o tužbi koju je posredstvom svog advokata Martina Boroša Lazar Stajn podneo protiv Salamona Vajsa, na drugoj strani imamo protivtužbu Salamona Vajsa, a osnovna dokumenta, kao što su overeni i pravosnažni ugovor nema ni jedna ni druga strana koja učestvuje u sporu, ili ih barem još uvek nije stavila na uvid. 4. Najzad, u čitavom ovom sporu postoje brojne nejasnoće i nedoumice, tako da, po mom skromnom mišljenju, ne može se prosuditi u korist Lazara Stajna jer za to nisu dovoljni dokumenti koje je podneo, kao ni izveštaj advokata Boroša ovde pridodat tužbi pod brojem 5, i nije na osnovu toga jasno kome je precizno tokom godine 1819, 1829 i 1821. pripadalo pravo zakupa - da li Vajsu, da li Stajnu ili Jevrejskoj zajednici, i koliko je tačno iznosio taj zakup. Uz tužbu stoji i izvod iz uputstva Magistrata koji je odlučio da se podnosilac žalbe ili njegov advokat gospodin Boroš obrate meni za mišljenje. Moje mišljenje je sledeće: da pošto se ne može pružiti dovoljno razjašnjenje za donošenje ispravne krajnje odluke, da se Lazar Stajn uputi da da izjavu i ne samo on, nego i ljudi koji to isto mogu posvedočiti, te da pod svečanom zakletvom zajedno sa njima iznese šta ima pred Uzvišenom dvorskom komorom Ugarskog kraljevstva; za svaki slučaj da i to učine i dvojica jemaca Vartolomej Volf i Ignjat Raab, te da i oni daju izjavu o onome što možda nije sve zvanično zapisano. Overeno u Somboru, dana 20. jula 1829. Jovan Ambrozović, senator Broj 923 Saopštava se dotičnom gospodinu da se sasluša i Jevrejska zajednica u cilju boljeg razjašnjavanja svega što se odnosi na ovaj slučaj. U Senatu grada Sombora, dana 10/11. avgusta 1829. Izveštaj koji se odnosi na broj protokola 464 iz 1829. godine 752/1829 Visoko dostojno plemenito gradsko Veće moja najmilostivija Gospodo! Bezbroj ljudi samo zbog toga što su mi visoki redovi poklonili veru u to – između ostalog što zbog moje sirote sudbine ne mogu ni sebi, ni drugima dati ništa – ujedno ne da žele samo da mi naštete, nego bi, da im vlast to dozvoli, bez ikakve zakonitosti bi i mene i moju decu bili spremni iz ovog sveta mučenjem da isteraju. Visoko dostojno plemenito gradsko Veće, milostiva Gospodo i kada sam mirno prihvatao dugogodišnju bedu u svim vremenima sam svim vlastima i ljudima zakona pokazivao svoju nevinost i iskren, zdrav razum, tako da sam i u budućnosti spreman svoju istinitu molbu razjasniti. Sa bolom u srcu (vidim) nažalost (uprkos) lepih godina moje dobi, nekoliko onih koji rade protiv mene – i od strane onih sa zahtevima – je posebno i Lazar Štajn koji je pre 11 godina bio zakupac svratišta jevrejske opštine – osim toga i drugi Jevreji sa sela – koji su u više navrata protiv mene radili – tako bacajući svetlo na njihovu zavist – njihove molbe su odbijene, a time me uznemiravaju samo osobe koje su tako polovne. Bez stajanja i bez ikakvog opravdanog razloga Lazar Štajn, somborski Jevrejin i trgovac, isplatu njegovih dugova potražuje od mene i od nekadašnjeg poštanskog majstora Volfa, kao mog jamca, na razne načine, što ja sledstveno tome pobijam i to: 1. Ja se, uprkos onom što se tvrdi – ne sećam da sam od 1818. do 1821. godine sa plemenitim Većem grada pod nazivom Zakup jevrejskog svratišta Ugovor svojim potpisom overio kao zakupac. 2. Nemam mogućnost ni da vidim Ugovor koji je Mađarska kraljevska dvorska komora overila, naime 3. Tvrdnju Lazara Štajna da on 1818. i 1819. godine nije bio zakupac pomenutog svratišta pobija njegov potpis i izvod iz Zapisnika sa sednice plemenitog gradskog Veća br. 505 gde se sam Lazar Štajn na licitaciji pogodio u 104 forinti. Tako ja nisam ničiji zakupac ni ničiji dužnik, tim pre što prilikom prve licitacije nisam uspeo da zbog manjka sopstvenih sredstava za licitaciju da je dobijem, pa je licitacija morala ponovo da se održi – a da je nekadašnji poštanski majstor Volf bio jamac umesto mene – ne mogu da razumem pošto sam sa njim bio često – a to mi nikada nije spomenuo. Iz toga proizilazi da je Lazar Štajn bio zakupac svratišta jer je on uplatio u gradsku kasu 208 forinti, koje sad nezakonito traži od mene. Uzimajući sve ovo u obzir tražim od plemenite zakonodavne vlasti grada, da mene od tužbe oslobode – a Lazara Štajna koji od mene traži bez ikakvog razloga 208 forinti i 30 forinti u ime troškova – od nezakonite sume odstrane. Sa najdubljom poniznošću i poslušnošću ostajem visoko dostojnoj i plemenitoj Gradskoj zakonodavnoj vlasti – i sebe nudim pod pokroviteljstvo mojoj milostivoj Gospodi. Milostivoj gospodi visokog plemenitog gradskog Veća najponizniji jadni sluga Solomon Vajs lokalni Jevrejin Da bude predato visokom zakonodavnom organu slobodnog kraljevskog grada Sombora, mojoj najmilostivoj Gospodi, ponizna molba Na 752.1929 Kisner stvar Bač... unutra razrada Sa jevrejskog na nemački prevedeno Prijatelju Salomanu! Tražim kompenzaciju za 4 posude vina od 6 do 10 florina sleduje mi - 16 nakon toga mi sleduje -8 Sada mi sleduje na osnovu očekivanja -8 /32 f Vino će biti ovih nedelja predato Račun iznosi Molim da mi se pošalje 20 florina koji mi trebaju - 20 f Tvoj prijatelj Mojsije Basar u mesecu avgustu 1829. Uvažena dvorska kraljevska komoro Ugarske, milostiva gospodo! Salamon Vajs, Jevrejin iz naše gradske zajednice, brojnim prevarama i raznim trikovima doveo je do toga da isključivo on drži privilegiju zakupa Jevrejskog svratišta, a da pri tom ne plaća godišnji najam u Gradsku kasu i izdejstvovao je to da mu niko ne izlazi kao protivkandidat na licitaciji, zadržavajući tako u potpunosti prihode pomenute Kase. Svojim neprekidnim smicalicama naneo je jednima poteškoće i štete, a druge je odvratio od licitacije držeći sve vreme pravo na najam, a pišući usput neprekidno žalbe i izazivajući nove poteškoće na takav način da za godine 1819, 1820 i 1821, postoji ogroman broj molbi i žalbi koje je posredstvom gradskog Magistrata podneo Uzvišenoj dvorskoj kraljevskoj komori Ugarske, dok se odluke gradskog Magistrata na temu njegovih podnesaka takođe mogu naći u gradskoj pisarnici. Pomenuti Vajs je nakon raspisivanja licitacije za pravo na zakup Jevrejskog svratišta na tri godine – to jest od 1. novembra 1818. do 8. oktobra 1821. godine - izašao kao pobednik licitacije i to tako što je ponudio najvišu sumu od 403 florena bečke valute. Međutim, odmah zatim uložio je žalbu Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva da je ta zakupnina previsoka, tražeći da se ona umanji i pošto mu žalba nije usvojena, pokrenuta je nova licitacija za ovo pravo, kako je to navedeno pod brojem 1 i 2 u dodacima sa izvodima iz protokola, te sam na zakonit način ja ponudio najveću sumu od 104 florena za period od pola godine i tako postao zakupac za period do 8. oktobra 1821. Pošto je pomenuti Salamon Vajs ponovo žalio Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva nudeći pri tom čas 150 čas 160 bečkih florena, njegovu molbu gradski Magistrat razmotrio je sa zajednicom odabranih građana i na njihovom skupu, kako se to vidi u izvodu pod brojem 3, ta privilegija koja mi je pripadala jedva tri meseca ponovo je prenesena na Salamona Vajsa jer je odlučeno da je on ponudio višu godišnju sumu od 150 bečkih florena. Zarad veće sigurnosti Gradske kase, budući da Salamon Vajs ništa na svetu nema od imovine, prema odluci Zajednice izabranih građana, odlučeno je da Vajsu jemac bude Vartolomej Volf, službenik gradske zajednice, koji je jemčio za sumu od 150 bečkih florena godišnje i to se njegovo jemstvo nalazi u prilogu broj 4 kao i u gradskom arhivu. Međutim, ni na tome se nije završilo jer je Salamon Vajs novim žalbama ponovo narušio zakup Jevrejske kuhinje, a Gradsku kasu doveo do u takvu nedoumicu da više nije znala kome tačno i koliko zakupninu traba da naplati za privilegiju najma Jevrejskog svratišta. Da bi pomenutu situaciju razjasnio i istražio od strane Magistrata bio je ovlašćen senator i advokat Martin Boroš koji je na temu pomenutog slučaja uložio napor i izvršio istragu o čemu postoji i izveštaj Magistratu priložen pod 5. Na osnovu toga i izvoda iz protokola koji je ovde u prilogu 6 Magistrat je uz sve prethodno navedene dokumente trebalo da donese konačnu presudu. Sprovođenjem daljeg detaljnog istraživanja utvrđeno je da uprkos tome što je postojao ugovor između mene i gradske zajednice na temu prava na zakup Jevrejskog svratišta, da sam ja bio ometan u ispunjavanju svojih prava, te da sam greškom naveden u spisku prihoda, kako u Magistratu tako i u kancelariji Gradske kase kao zakupac za 1820 i 1821, dakle na dve godine, premda nisam bio saslušan ni tokom vremena trajanja zakupa niti nakon toga. Ispada dakle, da sam upisan na taj spisak kancelarije Gradske kase kao neko kome je dodeljeno da isplati sumu od 38 florena i 12 krajcara konvencionalne monete, odnosno 208 bečkih florena na ime zakupa od dve godine bez ikakvog uzimanja u obzir da sam zakup držao svega tri meseca i nekoliko dana, kako se to jasno vidu i prilogu 7. Ja sam se postarao kod gradskog Magistrata (prilog 8) da povretim svoj na silu zadržan novac i na to sam dobio negativan odgovor pošto je propisan obračun između Gradske kase i Salamona Vajsa ustanovljen dana 24. janauara 1825, kako se vidi u prilogu 8, ali pošto Vajs ništa nije platio a gradska kasa je u svom posedu imala novac koji je zadržala od mene, ceo ovaj obračun nije obavljen. Budući da sam ja pak nastojao da povratim svoj novac koji je tako dugo zadržan, ponovo sam zatražio da se obavi obračun između Vajsa i Gradske kase (prilog 10) i za taj zadatak bili su ovlašćeni senatori Jovan Ambrozović i David Konjović 14. maja 1827. godine. Budući da su ovlašćeni senatori to odlagali zbg drugih obaveza ja sam ponovo uložio molbu i postarao se da to učinim i preko svog ovlaščenog advokata da bi se taj obračun konačno obavio. Najzad, posle silnih mojih molbi i pritisaka njih dvojica su, tek nakon pola godine 24. novembra 1828. godine započeli da se bave time (kako se to vidi u prilogu 9). Oni su uzeli u obzir i obračun između Salamona Vajsa i Gradske kase kao i moj obračun sa Salamonom Vajsom poredeći ga sa izveštajem koji im je podneo Martin Boroš pod brojem 5, poredeći to sa svojim izvorima, međutim, požalili su se da nemaju sve potrebne dokaze premda se i njima činilo indikativnim to što je sam Salamon Vajs u njihovom prisustvu prepoznao tri originalna ugovora (ovde u vezi sa prilogom 2) koja je lično potpisao sa gradom za zakup Jevrejskog svratišta. Takođe, nije bilo nikakvog obračuna između Gradske kase i Vajsa niti su ovlašćeni senatori išta na tu temu uradili i to izložili Magistratu, pa se čak nisu libili ni da kažu da je moja žalba neosnovana (prilog 11) što me je zaista ostavilo u čudu i još mi je zamereno što ja nisam platio ono što sam morao. To da to i nije bila moja obaveza da platim svedoči i odluka Magistrata pod brojem 9 gde piše da me se to plaćanje ni ne tiče već je ono stvar između kase i Salamona Vajsa, što smo i ja i moj advokat Martin Boroš i naglašavali u bezbroj navrata bez ikakvog rezultata. Dalje, gorenavedeni ovlašćeni senatori u vezi sa slučajem pokazuju da su radili drugu stvar a ne ono što im je povereno u prilozima pod 9 i 10, jer njihov zadatak je bio da ustanove obračun između Salamona Vajsa i gradske kase, a oni su, iz meni potpuno nepoznatih razloga pokušavali da odrede obračun između mene i Salamona Vajsa, premda ja veze sa tim nemam. Ispostavilo se na kraju da ovlašćeni senatori nisu uradili svoj zadatak niti su brižljivo proučili materijal koji im je u tu svrhu dat, već su svoj posao uradili površno, što se vidi i pod 11 gde imamoo nepotpun i neadekvatan dokument gde se potpuno prenebegava građanska zakletva jemca Volfa koji je pod brojem 4 jemčio za sumu od 150 bečkih florena za dve godine, kako bi Vajs preuzeo zakup, i gde je jasno da meni treba vratiti 208 florena, a sada još i 92 florena jer nisam dužan da trpim ovoliku štetu zbog loše sprovedene istrage i nedovršenog posla. Budući da niko nije dužan da plaća pravo koje ne koristi, što se vidi iz dokumenta broj 4, i niko bez saslušanja ne može da se natera da plaća nešto za drugog, a to je sve savršeno jasno iz prethodnog mog izlaganja, a potkrepnjeno i izveštajem mog advokata Boroša pod brojem 5, proizlazi da sam ja imao pravo na zakup Jevrejskog svratišta na jedva tri meseca i da sam ga samo toliko koristio, a da ispada da treba da plaćam zakup i za vreme koje me se uopšte ne tiče, i za period od naredne tri godine kada je to pravo koristio neko sasvim drugi, i stoga je moj novac koji je ostao u kasi nasilno i bespravno zadržan. Stoga ponizno molim Uzvišenu dvorsku komoru Ugarskog kraljevstva, kao i somborski Magistrat da mi se vrate mojih 208 bečkih florena koje sam dao za privilegiju koju nisam koristio ja već Salamon Vajs i da se na tu sumu doda i kamata sračunata od prvog dana bespravnog zadržavanja mog novca, kao i dodatnih 30 florena konvencionalne monete na ime troškova koje sam imao bez ikakvog razloga, a da se ono što treba naplati ili od Salamona Vajsa koji nema ništa ili njegovog jemca Vartolomeja Volfa. S velikim poštovanjem, uvažavanjem i posvećenošću. Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva. U Somboru dana 10. marta 1829. godine. Ponizni sluga Lazar Stajn Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva Ponizna molba Lazara Stajna koji traži da se gradskom Magistratu Sombora prenese da mu se vrati zadržanih 208 bečkih florena uz iznos troškova od 30 florena konvencionalne monete.

Оригинал

Превод

Infrascriptus A. Magistratui officiose refero, quod postquam sub no Prothocoli Politici 464 a.c. – erga Gratiosos Ex. Camera R.H. aulica dedato 1a Aprilis a.c. no 10222. ad Civitatem hanc intuitu subversantis ratione Judaici Tracterii inter recurrentem Lazarum Stein et Salamonem Weisz nec non respective inter Cassam gremialem Cameraticam arendalis controversia dimissos Grat. Ordines clarificantem informationem exigentes, sine prestando audito eatenus etiam Salamone Weisz desiderata clarificationis exmissus extitissem, cotum Lazari Stein recursu ad Ex. Cameram Regiam H. aulicam dato, eique acclusis actis, nec non expetita per me Salamonis Weisz hicce readvoluta Declaratione in debitam combinationem assumptis, sequentes oboriri reflexiones conspicuum evasit:
1.Computum inter Salamonem Weisz et Cassam Cameraticam nullum iniri posse, quia Salamon Weisz neutiquam, verum ut sub no 9a in recursu provocato ratione deutralis arendalis summa Lazarus Stein Shemati proventuum illius temporis, insertus non sine ratione ……. Ideo fuerat, quodque serie de tempore haud deletus, solvere debuerit.
2.Ut autem inter recurrentem Lazarum Stein et Salamonem Weisz computus instituatur, impossibilitas subversatur ea, quod ambo ad hunc benevole non accedendo illius institutionem difficultens, quod item Weisz usum atque usuroborationem alicujus Arendalis Contractus perneget, idque nec per Lazarum Stein continuationem arendalis beneficii recognoscat, neque cessationem ejus et affirmatam medio communitatis Judaica beeficii usuationem sollide demonstret. Accedit huc:
3.Quod Relatio Domini cotum Senatoris modo Lazaro Steiniani Mandatorii Martini Boross nimiopere in Salamonem Weisz invectiva, per Salamonem eundem Weisz controvertatur, essentialia autem Documenta uti in specie Contractus altius ratihabiti et usuroborali utriusque litigantis desint, autsaltem in lucem non producntur: Ac tandem
4.In toto deutrali controverso negotio tanta sunt inveterata involutiones et perplexitates , ut vili opinione mea, argumenta pro favore Lazari Stein citra lationem legalis procedure, in medium conferri nequeant, siquidem nec relatio Borossiana rei gesta fere coetanea sub no 5. Recursui adcopulata, ex triplicis ordinis annorum 1819, 1820. et 1821. allatis arendatoribus utpote Weiszio, Steninio et Judaica communitate, an? Et quis? Quantum re? in proportione solvere teneatur, determinaverit, nec erga expressam uti sub no 6. Recursui inactatus Extractus perhibet Magistratualem inviationem determinatum esse Recurrens hac quoque vice per me tam ille quam eius modo advocatus, tunc temporis …….. senator dominus Boross provocati docerent.
Hinc opinio mea esset: ut cum debita pro negotii finali decisione clarificatio ex hucdum allatio prestari non possit, Lazarum Stein in quantum heribus suis fidit intuitu quastonata controversia ad suo modo in via solemni Juris agendum, inviandum esse, et hoc ipsum Ex. Camera Regie Hungarico Aulica representandum esse; pro omni autem casu, bina cautionales, utpote: Bartholomei Wolff et Ignatii Raab in quantum per omne insperatum intabulate non essent intabulentur et assecurentur. Sigilatum Zombor die 20a Julii 1829.

Joannes Ambrozovich senator.

No 923 Domino referenti commititur ut audita etiam gremiali Judaica Communitate super expositione instantionali uberiorem clarificatorians relationem prostet. In Senatu Zombor diebus 10 et 11 Aug. 1829. Celebrato
Relatio ad no Prothocolli politici 464 anni 1829 prestita

752/1829
Nagy érdemű nemes Városi Tanáts
Nékem leg kegyesebb Úraim!
Számtalan ember társaim tsupán egyedül azért, hogy engemet a magas végzések ebbéli hit vallással megajándékoztak – azon kívül azért, hogy mivel szegény sorsom miatt sem magamnak, sem pediglen másoknak némű jótévőségeket nem nyújthatok – egy általjában nem tsak meg károsíttani, sőt önkényük szerint ha a hatalom nékiek kedvezhettne – minden Törvény nélkül szegény állapotomat és gyermekeimet nem tekintvén e világból ki sanyargattatni készen volnának.
Nagy érdemű Nemes Városi Tanáts, kegyes Uraim több esztendöktől való sanyarúság midőképp békességes tűréssel el szenvedett visszontagságok között forogván – mindenkor ártatlanságomat és becsületes józanbéli viseletemet minden Törvényhatóságok, úgy más törvényes személyeknél – valahányszor tőlem meg kivántatott – bé mutattam – melynél fogva jövendőben akár mely tárgyban is – igazságos kéréseimet bé világosíttani kegyes vagyok.
Szívbéli fájdalommal tehát sajnossan koros szép Eszetendeimre némely ellennem törekedő - s bal keresettel járulók által – nevezetessen Stein Lázár ennek előtte 11 Esztendők előtt volt Zsidók Közssége Tractér háznak kibérlője – azonkívül más idegen falusi magam nemzetségéből való Zsidók – kik ellenem több ízromban törekedvén – irígységök ki világosodván – kérelmükről el mozdittattak – s így csupán illyes fél mértékel fel épültt személyek által háborgattattom.
Ezen szünet – és minden helyes ok nélkül Stein Lázár Zombori Zsidó s Kereskedő által épültt adósságbéli keresetét, melyet rajtam, a vagyis néhai Volff Posta Mesterem mind kezessemen tekervényes útokon rajtunk követelni kíván – e következendőképpen megczáfolom és pedig:
1 Én, a mint is állittatik – soha nem emlékezem arra, hogy 1818-ik esztendőtül fogva egész 1821-ik a nemes nagy városa Tanátsával a Zsidói Tractér árenda név alatt Contractust magam keze írássával mint árendás meg erősítettem volna.
2 Arra sem vagyok elegendőképpes azon Contractust meg szemlélni – mely a Nagy Méltóságú Magyar Udvari K. Kamara által alá írásom erejéhez képpest, meg erősitetett volna, végtére
3 Stein Lázárnak azon állítása, hogy ő 1818. és 1819. Esztendőben a kérdésben forgó tracter háznak kibérlője nem volt – meg mutattyák az ide alázatossan rekepített tulajdon keze irása és a Nemes Városi Tanács Gyülése kivonása sub N 501. ahol maga Stein Lázár a Licitátion jelen lévén 104 forintokba meg állapított
Ennél fogvást tehát én sem árendátorja sem pedig valakinek adóssa magamat nem esmérhetem annyival is inkább; minthogy első Licitátió alkalmával mint licitátiós vagyonom heányossága végett bé nem vetítődtem - ujjra Licitátióra bocsájtatott a dolog – hogy pedig Volf néhai Posta Mester helyettem kezess lett volna – meg nem foghatom mivel érintett Posta Mesterrel gyakortább lévén – soha említést arról nem tett. Következésképpen Stein Lázárnak kelletett a Tractér háznak ki bérlője lenni, mivel ő fizette b a Várossa Cassába – a mostanában rajtam törvénytelenül kereső 208 forintokat.
Mind ezeknek tekintetéből a Nagy érdemű Nemes Városi Törvényhatóságot leg mélyebb alázatossággal meg kérem az eránt, hogy engemet é Pőrtől fel szabadíttani – Stein Lázárt pedig a rajtam minden helyes ok nélkül követelő 208 f- és 30 f… költség fejében adott volna törvénytelen Summától el mozdítani méltóztasson.
Ki egyébb eránt a Nagy érdemű Nemes Városi Törvényhatóság – Kegyes uraim pártfogásába a midőn magamat ajánlanám – leg mélyebb alázatossággal s engedelmességgel vagyok.
A Nagy érdemű Nemes Városi Tanátsnak kegyes uraimnak
legalázatossabb szegény szolgája
Veisz Salamon
helybéli Zsidó.
Zombor die 15. July 829.

A Szabad Királyi Zombor Várossa Nagy érdemű Törvényhatóságához, nékem legkegyessebb Uraimhoz nyujtandó
alázatos könyörgése
ad N. 752. 1829
Kisztner
Bács ügye hites … által
a belül vittatott

Kope von Jüdes auf Deutsch übersezt

Zum freind Saloman!
Ersuche hier um ausgleichung nemlich fon 4 ... Wein
von 6 bis 10f komst mir – 16f
hernach komst mir fon ... - 8
Jezt komst mir wider antizipade - 8
/ 32 f

Er Wein wirdt dise Wochen bey iber gebe
Die Rechnung geschehen
Bitte mir solche 20 f. zu senden den ich br.. solle 20 f
Ihr freind Moses Basar

am Monath August 1829

Excelsa Camera Regia Hungarico Aulica Domini Gratiosissimi!

Salamone Veisz gremiali commorante Judao per diversas fraudulentas Technas Beneficium exarendati Tracterii Judaici Cassae Civica non contentandam annuam arendam inferens eo deduxit ut nemine propter eum ad collicitationem concurrere volente proventus iste Cassae iam iam penitus petivrit, ratione ex illa: quia suis continuis involutionibus aliis molestias et damnosa projudicia causando, aliosa collicitatione deteruit, vel si ipse Jus hoc in arendam obtinuit, perpetuis Recursibus suis novas et novas difficultates causavit, ut adeo annis 1819, 1820 et 1821 ingens numerus instantiarum Magistratui Civico et Recursuum per eundem Veisz Excelsae Camere Regiae Hungarico Aulica exhitorum, gratiosorum item Intimatorum ad Representationes per Magistratum Civicum ad Instantias ejus hoc in merito submissas editorum in Tabulario Civitatis actu adsint.
Et enim antelatus Veisz instituta Licitatione Juris Tracterii Judaici pro triennio id est a 1a 9bris 1818 usque ultimam 8bris 1821 annuam arendam cum 403 f.v.v. plurimum offerendo arendator evasit, sed arendali hac summa nimia vita recurrit ad Excelsam Cameram Regiam Hungarico-Aulicam pro Relaxata, qua eidem denegata, nova Licitatio Beneficii hujus erga periculum illius institui est, ut sub numero 1. qua ut sub numero 2. perhibente advoluto Extractu prothocolli rite ac prescripto modo legali instituta, ego qua 104 florinis plurimum offerens ad semialterum annum usque ultimam 8bris 1821 arendator factus sum; quia vero fatus Salamon Veisz denuo ad Excelsam Cameram Regiam Hungarico Aulicam identidem recurrendo iam 150, iam vero 160flw benevole obtulisset, Instantia ejus remissa et per Magistratum Civicum cum electa Civicum Communitate communiata fuit, in cujus congressu docente Extractu die sub numero 3tio adnexo Beneficium vix tribus mensibus et quod excedit diebus vi stipulati ast mox in Veiszium translati contractus per me tentum et a me receptum Salamoni Veisz quo plus offerenti pro 150 florinis w. annue solundis concessum est, pro majori Cassae Civica Securitate, cum Salamon Veisz nihil in orbe Terrarum proprii habeat, desideratus per Electam Communitatem Statutus per Veiszium Cavens Bartholomeus Volf Propostae per magister gremialis Cautionales super 150flw annuis de se expedivit, apud archivo Civitatis ut sub numero 4. illata sunt, his tamen non obstantibus, quia Salamon Veisz novis Recursibus et ad eos editis gratiosis ordinibus statum arendalem cocquina Judaica continuo turbasset, et Cassae Cameratica officium ad illam perpletitatem posuisset, ut directe ignorari debuerit, a quo et quantum titulo arendae pro usuato Tracterii Judaici Beneficio incassari debeat, pro invstigandorum investigatione Martinus Boross senator Magistratualiter exmissus est, qui advocatis in subsidium necesariis aetis et labore inprobo instituta investigatione super operato suo Relationem sub numero 5. Magistratui exhibuit, ad quam Magistratus ductu Extractus protocollaris sub numero 6. adcopulati licet, in eadem prestita relatione totum seriatim cum preexistentibus provocatis exhaustum et in fine specifica restantiarum Deductio diserte exposita fuisset, atque judicium duntaxat desuper ferri debuisset, ulterior specifica deductio restantiarum innecessario commissa erat, qua ex quacunque demum ratione adherente, negotii quoque hujus plena densio adhesit: quare licet vi contractus me inter et Civitatem stipulati non observata quacumque angaria ego ex usu Beneficii exturbari, et Jus Tracterii ad mecum periculum licitationaliter exarendari debuisset, ego tamen qua arendator in Schemate Proventenum pro annis 1820 et 1821 per Magistratum et in Cassae officio errore qua restantiarius pro duobus annis ducebat quique a me durante arendali tempore aut etiam postea arenda petita, aut ego eatenus auditus fuissem. Accidit itaque quod dum anno 1825 pro percipienda pro administratis Civitati huic mercibus asstignata summa Cassae Cameratica officium ingressus fuissem, Contra Agens Civitatis Casparus Zomborii ex summa mihi exsolvi assignata 38fl 12xr con. mon. seu 208 flw.w. titulo arenda duorum annorum obvenientes, absque respectu quod arendam tantum 3tius mensibus et aliquot diebus tenuerim potentiose detraxit et detrahendo detinuit, ut sub numero 7 Ego fine respective violenter detenta pecunia mea restitutionem coram Civico Magistratu ut sub numero 8vo sollicitavi, ad quam Instantiam meam secum Communicatam prefato contra Agente responsum prestante, Computus quisquiam inter Cassam Cameraticam et Salamonem Veisz instituendus die 24a Januarii 1825 ordinatus est ut sub numero 9. sed quia culposus Vaisz comptum non censit, et Cassa Cameratica pecuniam a me detentam in possessorio habuit, actus ipse computualis intermisus est, quem in finem ut pecuniam meam megaliter detentam tandem reobtinere valeam, Exmissionem pro ineundo inter Veisz et Cassam Computu ordinaria petii, pro quo instituendo ut sub numero 10. Senatores Joannes Ambrozovits et David Kongovits 14a Mai 1827 exmissi sunt quia vero hi exmissi Senatores delata sibi provincia defungi cunctati fuissent, eos tam ipse presertim posteriorem interpelavi, quam etiam medio legitimi hominis mei requiri curavi, ut ordinetus Computus instituatur, igitur tandem aliquando post multas preces et adursiones antelati exmissi sibi Commisum opus 24a 9bris 1828 ad eoque fere post semialterum annum aggressi sunt, sed toto Coelo aliter, quam ipsa rei essentia et qualitas objecti exegisset, nam eisdem perhibente Provocato sub numero 9. commissum fuit: ut inter Cassam Cameraticam et Salamonem Veisz Computum faciant, illi autem mecum Salamon Veisz, confrontantes Relationem dumtaxat et Martini Boross sub numero 5. provocatam assumpserunt et quia omnia Documenta ibidem provocata, tamquam utique ad suos fonticulos pertinentia intraset annos corsum negotia in relatione aulusa non reperissent, quorere (quonere) autem eadem eisdem todiosum videretur licet ipse Salamon Veisz coram iisdem recognovisset, provocatos in Relatione sub numero 2. tres originales contractus cum Civitate super exarendato per se Tracterii Judaici Jure expeditos propria manu subscriptos esse his tamen non obstantibus: nec computu aliquo inter Cassam et Veisz facto, imo nihil ad datam premissam Commissionem accommode acto e Relatione per eosdem exmissos Magistratui super operato suo prestita et hic sub numero 11. adcopulata cum stupore intelligere debui quod me revera irrealiter arguere non vereantur, quasi ego eundem computum non ursissem; illum quidem ego urgere nec debui, quia teste deterimnatione Magistratuali sub numero 9. me non concernebat sed vel Cassae officium vel Salamon Veisz, quia inter illos ineundis dispositus erat, quem tamen ego sed presertim advocatus meus Martinus Boross innumeris vicibus sine effectu ursit, porro antelati exmissi in relatione diserte recognoscunt, exponentque se aliud egisse et aliud in Commisione sub numero 9. et 10. sibi data contineri, quia ibidem iisdem commissum est, ut inter Salamonem Veisz et Cassam Cameraticam Computum instituant, illi autem ignotum quo ex principis, inter me et Salamonem Veisz, cum quo ego nullum nexum habeo Conputum facere tentarunt, cum igitur in principio ita in transversum per Exmissos senatores processum fuit utique non aliud sequi potuit, quam quod posteaquam nec commissa modalitate, nec actis necesariis deligenter exquisitis, sed superficialiter duntaxat actum fuisset, Relatio numero 11. signata incompleta et inadequata prestita sit, cuius neglectus illa est sequela, quod Cassa Civica juxta Fidejussionem Volfianam ut sub numero 4ro pro duobus annis 150flw stipulatam, per Veisz arendam summendo, preter restituendos mihi indebite detentos 208fl ad huc 92 florinos directe amittat, quod damnum propter neglectam Exmissionem exactam investigationem pati neutiquam debet.
Cum autem nemo pro illo Jure, quod non usuat, aut docente Documento numero 4. usuare impeditus exstitit, arendam solvere obligetur et porro nemo inauditus convinci aut pro alio solvere cogi possit, hoc ipsum vero mecum intervenisse e predicta Expositione mea Documentis fulcita sed presertim e Relatione Borossiana sub numero 5to provocata manifeste eveniat, et enim exarendatum mihi Jus Judaici Tracterii vix tribus mensibus usuatum a me receptum est, et tamen obveniens arenda, et qudem nec sub nec pro defluo Contractuali me concernente tempore, sed pro tempore aliena arendae et hoc post tres circiter annos, quin eatenus auditus, aut suo modo convictus fuissem, e pecuniis meis e Cassa mihi pro administratis mercibus assignatis percipiendis insperato contra resentuum meum violenter detenta est.
Ex eo Excelsam Cameram Regiam Hungarico-Aulicam suppliciter imploro; quatenus Magistratui Zomboriensi, ut meos 208 florinos w. me inauditos pro Beneficio non per me, sed per Veiszium usuato megaliter et via facti detentos, una cum interusurio a die detentionis calculando, nec non expensis iam hactenus cum 30 florinis conv. Moneta indebite causatis, e Cassa Civitatis mihi illico restituat et Cassam suam a nihil habentis arendatoris Salamonis Veisz Fidejussore Bartholomeo Volff Poste Magistro sua via realiter indemnisset gratiosissime demandare dignetur, Altis in reliquo gratiis devotus jugi cum venerationis cultu emorior. Excelsa Camera Regia Hungarico-Aulica Zomborini die 10a Martii 1829.

humillimus servus
Lazarus Stein

Ad Excelsam Cameram Regiam Hungarico-Aulicam
Supplex Libellus
Lazari Stein id petentis ut Zomboriensi Magistratui Civico comunitatur, quo sibi potentiose detenti 208 florini w. una cum expensis 30 florinos conv. m. efficientibus restituantur.

Ja, dolepotpisani, po dužnosti obaveštavam uzvišeni Magistrat da nakon što sam pod protokolom broj 464, odnosno na osnovu dokumenta koji je velikodušno izdala Uzvišena komora Ugarskog kraljevstva 1. aprila pod brojem 10222, a u pogledu spora koji se vodi oko Jevrejskog svratišta i uključuje podnosioca žalbe Lazara Stajna, Salamona Vajsa ali i Kasu gradske zajednice, da sam donekle rasvetleo čitav slučaj, da sam u obzir uzeo ono što je izjavio Salamon Vajs, ono što piše u žalbi Lazara Stajna i ono što sam dobio od Uzvišene kraljevske komore Ugarske. Uzevši sve to u obzir, kao i izjavu Salamona Vajsa koja je takođe pridodata dokumetaciji, došao sam do sledećih razmišljanja i zaključaka:
1. Obračun između Salamona Vajsa i Kase gradske zajednice ne može se izvesti jer Salamon Vajs nije bio ni dužan da plati pomenutu sumu pošto je, kako se vidi u priloženom dokumentu 9a, tu sumu imao da plati drugi zakupac, Lazar Stajn koji je tu s razlogom ubačen, i njegovo ime nije bilo izbrisano.
2. Kod, pak, pravljenja obračuna između podnosioca žalbe Lazara Stajna i Salamona Vajsa postoji i ta poteškoća jer ni jedan ni drugi nisu pružili dovoljno dokaza u svoju korist, i dok Vajs tvrdi da je na snazi ugovor o zakupu koji se ne odnosi na njega, Lazar Stajn tvrdi da je njegovo pravo na taj zakup prestalo i da se na taj način nastavio ugovor sa Vajsom, a s druge strane nema jasnog dokumeta koji čvrsto dokazuje da je njegovo /Stajnovo/ pravo na ovu beneficiju prestalo.
3. Imamo, dakle, izveštaj gospodina senatora o tužbi koju je posredstvom svog advokata Martina Boroša Lazar Stajn podneo protiv Salamona Vajsa, na drugoj strani imamo protivtužbu Salamona Vajsa, a osnovna dokumenta, kao što su overeni i pravosnažni ugovor nema ni jedna ni druga strana koja učestvuje u sporu, ili ih barem još uvek nije stavila na uvid.
4. Najzad, u čitavom ovom sporu postoje brojne nejasnoće i nedoumice, tako da, po mom skromnom mišljenju, ne može se prosuditi u korist Lazara Stajna jer za to nisu dovoljni dokumenti koje je podneo, kao ni izveštaj advokata Boroša ovde pridodat tužbi pod brojem 5, i nije na osnovu toga jasno kome je precizno tokom godine 1819, 1829 i 1821. pripadalo pravo zakupa - da li Vajsu, da li Stajnu ili Jevrejskoj zajednici, i koliko je tačno iznosio taj zakup. Uz tužbu stoji i izvod iz uputstva Magistrata koji je odlučio da se podnosilac žalbe ili njegov advokat gospodin Boroš obrate meni za mišljenje.
Moje mišljenje je sledeće: da pošto se ne može pružiti dovoljno razjašnjenje za donošenje ispravne krajnje odluke, da se Lazar Stajn uputi da da izjavu i ne samo on, nego i ljudi koji to isto mogu posvedočiti, te da pod svečanom zakletvom zajedno sa njima iznese šta ima pred Uzvišenom dvorskom komorom Ugarskog kraljevstva; za svaki slučaj da i to učine i dvojica jemaca Vartolomej Volf i Ignjat Raab, te da i oni daju izjavu o onome što možda nije sve zvanično zapisano. Overeno u Somboru, dana 20. jula 1829.

Jovan Ambrozović, senator

Broj 923 Saopštava se dotičnom gospodinu da se sasluša i Jevrejska zajednica u cilju boljeg razjašnjavanja svega što se odnosi na ovaj slučaj. U Senatu grada Sombora, dana 10/11. avgusta 1829.
Izveštaj koji se odnosi na broj protokola 464 iz 1829. godine

752/1829
Visoko dostojno plemenito gradsko Veće
moja najmilostivija Gospodo!
Bezbroj ljudi samo zbog toga što su mi visoki redovi poklonili veru u to – između ostalog što zbog moje sirote sudbine ne mogu ni sebi, ni drugima dati ništa – ujedno ne da žele samo da mi naštete, nego bi, da im vlast to dozvoli, bez ikakve zakonitosti bi i mene i moju decu bili spremni iz ovog sveta mučenjem da isteraju.
Visoko dostojno plemenito gradsko Veće, milostiva Gospodo i kada sam mirno prihvatao dugogodišnju bedu u svim vremenima sam svim vlastima i ljudima zakona pokazivao svoju nevinost i iskren, zdrav razum, tako da sam i u budućnosti spreman svoju istinitu molbu razjasniti.
Sa bolom u srcu (vidim) nažalost (uprkos) lepih godina moje dobi, nekoliko onih koji rade protiv mene – i od strane onih sa zahtevima – je posebno i Lazar Štajn koji je pre 11 godina bio zakupac svratišta jevrejske opštine – osim toga i drugi Jevreji sa sela – koji su u više navrata protiv mene radili – tako bacajući svetlo na njihovu zavist – njihove molbe su odbijene, a time me uznemiravaju samo osobe koje su tako polovne.
Bez stajanja i bez ikakvog opravdanog razloga Lazar Štajn, somborski Jevrejin i trgovac, isplatu njegovih dugova potražuje od mene i od nekadašnjeg poštanskog majstora Volfa, kao mog jamca, na razne načine, što ja sledstveno tome pobijam i to:
1. Ja se, uprkos onom što se tvrdi – ne sećam da sam od 1818. do 1821. godine sa plemenitim Većem grada pod nazivom Zakup jevrejskog svratišta Ugovor svojim potpisom overio kao zakupac.
2. Nemam mogućnost ni da vidim Ugovor koji je Mađarska kraljevska dvorska komora overila, naime
3. Tvrdnju Lazara Štajna da on 1818. i 1819. godine nije bio zakupac pomenutog svratišta pobija njegov potpis i izvod iz Zapisnika sa sednice plemenitog gradskog Veća br. 505 gde se sam Lazar Štajn na licitaciji pogodio u 104 forinti.
Tako ja nisam ničiji zakupac ni ničiji dužnik, tim pre što prilikom prve licitacije nisam uspeo da zbog manjka sopstvenih sredstava za licitaciju da je dobijem, pa je licitacija morala ponovo da se održi – a da je nekadašnji poštanski majstor Volf bio jamac umesto mene – ne mogu da razumem pošto sam sa njim bio često – a to mi nikada nije spomenuo.
Iz toga proizilazi da je Lazar Štajn bio zakupac svratišta jer je on uplatio u gradsku kasu 208 forinti, koje sad nezakonito traži od mene.
Uzimajući sve ovo u obzir tražim od plemenite zakonodavne vlasti grada, da mene od tužbe oslobode – a Lazara Štajna koji od mene traži bez ikakvog razloga 208 forinti i 30 forinti u ime troškova – od nezakonite sume odstrane.
Sa najdubljom poniznošću i poslušnošću ostajem visoko dostojnoj i plemenitoj Gradskoj zakonodavnoj vlasti – i sebe nudim pod pokroviteljstvo mojoj milostivoj Gospodi.
Milostivoj gospodi visokog plemenitog gradskog Veća najponizniji jadni sluga
Solomon Vajs
lokalni Jevrejin

Da bude predato visokom zakonodavnom organu slobodnog kraljevskog grada Sombora, mojoj najmilostivoj Gospodi,
ponizna molba
Na 752.1929
Kisner
stvar Bač...
unutra razrada

Sa jevrejskog na nemački prevedeno

Prijatelju Salomanu!

Tražim kompenzaciju za 4 posude vina
od 6 do 10 florina sleduje mi - 16
nakon toga mi sleduje -8
Sada mi sleduje na osnovu očekivanja -8
/32 f

Vino će biti ovih nedelja predato
Račun iznosi
Molim da mi se pošalje 20 florina koji mi trebaju - 20 f
Tvoj prijatelj Mojsije Basar
u mesecu avgustu 1829.

Uvažena dvorska kraljevska komoro Ugarske, milostiva gospodo!

Salamon Vajs, Jevrejin iz naše gradske zajednice, brojnim prevarama i raznim trikovima doveo je do toga da isključivo on drži privilegiju zakupa Jevrejskog svratišta, a da pri tom ne plaća godišnji najam u Gradsku kasu i izdejstvovao je to da mu niko ne izlazi kao protivkandidat na licitaciji, zadržavajući tako u potpunosti prihode pomenute Kase. Svojim neprekidnim smicalicama naneo je jednima poteškoće i štete, a druge je odvratio od licitacije držeći sve vreme pravo na najam, a pišući usput neprekidno žalbe i izazivajući nove poteškoće na takav način da za godine 1819, 1820 i 1821, postoji ogroman broj molbi i žalbi koje je posredstvom gradskog Magistrata podneo Uzvišenoj dvorskoj kraljevskoj komori Ugarske, dok se odluke gradskog Magistrata na temu njegovih podnesaka takođe mogu naći u gradskoj pisarnici.
Pomenuti Vajs je nakon raspisivanja licitacije za pravo na zakup Jevrejskog svratišta na tri godine – to jest od 1. novembra 1818. do 8. oktobra 1821. godine - izašao kao pobednik licitacije i to tako što je ponudio najvišu sumu od 403 florena bečke valute. Međutim, odmah zatim uložio je žalbu Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva da je ta zakupnina previsoka, tražeći da se ona umanji i pošto mu žalba nije usvojena, pokrenuta je nova licitacija za ovo pravo, kako je to navedeno pod brojem 1 i 2 u dodacima sa izvodima iz protokola, te sam na zakonit način ja ponudio najveću sumu od 104 florena za period od pola godine i tako postao zakupac za period do 8. oktobra 1821. Pošto je pomenuti Salamon Vajs ponovo žalio Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva nudeći pri tom čas 150 čas 160 bečkih florena, njegovu molbu gradski Magistrat razmotrio je sa zajednicom odabranih građana i na njihovom skupu, kako se to vidi u izvodu pod brojem 3, ta privilegija koja mi je pripadala jedva tri meseca ponovo je prenesena na Salamona Vajsa jer je odlučeno da je on ponudio višu godišnju sumu od 150 bečkih florena. Zarad veće sigurnosti Gradske kase, budući da Salamon Vajs ništa na svetu nema od imovine, prema odluci Zajednice izabranih građana, odlučeno je da Vajsu jemac bude Vartolomej Volf, službenik gradske zajednice, koji je jemčio za sumu od 150 bečkih florena godišnje i to se njegovo jemstvo nalazi u prilogu broj 4 kao i u gradskom arhivu. Međutim, ni na tome se nije završilo jer je Salamon Vajs novim žalbama ponovo narušio zakup Jevrejske kuhinje, a Gradsku kasu doveo do u takvu nedoumicu da više nije znala kome tačno i koliko zakupninu traba da naplati za privilegiju najma Jevrejskog svratišta. Da bi pomenutu situaciju razjasnio i istražio od strane Magistrata bio je ovlašćen senator i advokat Martin Boroš koji je na temu pomenutog slučaja uložio napor i izvršio istragu o čemu postoji i izveštaj Magistratu priložen pod 5. Na osnovu toga i izvoda iz protokola koji je ovde u prilogu 6 Magistrat je uz sve prethodno navedene dokumente trebalo da donese konačnu presudu. Sprovođenjem daljeg detaljnog istraživanja utvrđeno je da uprkos tome što je postojao ugovor između mene i gradske zajednice na temu prava na zakup Jevrejskog svratišta, da sam ja bio ometan u ispunjavanju svojih prava, te da sam greškom naveden u spisku prihoda, kako u Magistratu tako i u kancelariji Gradske kase kao zakupac za 1820 i 1821, dakle na dve godine, premda nisam bio saslušan ni tokom vremena trajanja zakupa niti nakon toga. Ispada dakle, da sam upisan na taj spisak kancelarije Gradske kase kao neko kome je dodeljeno da isplati sumu od 38 florena i 12 krajcara konvencionalne monete, odnosno 208 bečkih florena na ime zakupa od dve godine bez ikakvog uzimanja u obzir da sam zakup držao svega tri meseca i nekoliko dana, kako se to jasno vidu i prilogu 7. Ja sam se postarao kod gradskog Magistrata (prilog 8) da povretim svoj na silu zadržan novac i na to sam dobio negativan odgovor pošto je propisan obračun između Gradske kase i Salamona Vajsa ustanovljen dana 24. janauara 1825, kako se vidi u prilogu 8, ali pošto Vajs ništa nije platio a gradska kasa je u svom posedu imala novac koji je zadržala od mene, ceo ovaj obračun nije obavljen. Budući da sam ja pak nastojao da povratim svoj novac koji je tako dugo zadržan, ponovo sam zatražio da se obavi obračun između Vajsa i Gradske kase (prilog 10) i za taj zadatak bili su ovlašćeni senatori Jovan Ambrozović i David Konjović 14. maja 1827. godine. Budući da su ovlašćeni senatori to odlagali zbg drugih obaveza ja sam ponovo uložio molbu i postarao se da to učinim i preko svog ovlaščenog advokata da bi se taj obračun konačno obavio. Najzad, posle silnih mojih molbi i pritisaka njih dvojica su, tek nakon pola godine 24. novembra 1828. godine započeli da se bave time (kako se to vidi u prilogu 9). Oni su uzeli u obzir i obračun između Salamona Vajsa i Gradske kase kao i moj obračun sa Salamonom Vajsom poredeći ga sa izveštajem koji im je podneo Martin Boroš pod brojem 5, poredeći to sa svojim izvorima, međutim, požalili su se da nemaju sve potrebne dokaze premda se i njima činilo indikativnim to što je sam Salamon Vajs u njihovom prisustvu prepoznao tri originalna ugovora (ovde u vezi sa prilogom 2) koja je lično potpisao sa gradom za zakup Jevrejskog svratišta. Takođe, nije bilo nikakvog obračuna između Gradske kase i Vajsa niti su ovlašćeni senatori išta na tu temu uradili i to izložili Magistratu, pa se čak nisu libili ni da kažu da je moja žalba neosnovana (prilog 11) što me je zaista ostavilo u čudu i još mi je zamereno što ja nisam platio ono što sam morao. To da to i nije bila moja obaveza da platim svedoči i odluka Magistrata pod brojem 9 gde piše da me se to plaćanje ni ne tiče već je ono stvar između kase i Salamona Vajsa, što smo i ja i moj advokat Martin Boroš i naglašavali u bezbroj navrata bez ikakvog rezultata. Dalje, gorenavedeni ovlašćeni senatori u vezi sa slučajem pokazuju da su radili drugu stvar a ne ono što im je povereno u prilozima pod 9 i 10, jer njihov zadatak je bio da ustanove obračun između Salamona Vajsa i gradske kase, a oni su, iz meni potpuno nepoznatih razloga pokušavali da odrede obračun između mene i Salamona Vajsa, premda ja veze sa tim nemam. Ispostavilo se na kraju da ovlašćeni senatori nisu uradili svoj zadatak niti su brižljivo proučili materijal koji im je u tu svrhu dat, već su svoj posao uradili površno, što se vidi i pod 11 gde imamoo nepotpun i neadekvatan dokument gde se potpuno prenebegava građanska zakletva jemca Volfa koji je pod brojem 4 jemčio za sumu od 150 bečkih florena za dve godine, kako bi Vajs preuzeo zakup, i gde je jasno da meni treba vratiti 208 florena, a sada još i 92 florena jer nisam dužan da trpim ovoliku štetu zbog loše sprovedene istrage i nedovršenog posla.
Budući da niko nije dužan da plaća pravo koje ne koristi, što se vidi iz dokumenta broj 4, i niko bez saslušanja ne može da se natera da plaća nešto za drugog, a to je sve savršeno jasno iz prethodnog mog izlaganja, a potkrepnjeno i izveštajem mog advokata Boroša pod brojem 5, proizlazi da sam ja imao pravo na zakup Jevrejskog svratišta na jedva tri meseca i da sam ga samo toliko koristio, a da ispada da treba da plaćam zakup i za vreme koje me se uopšte ne tiče, i za period od naredne tri godine kada je to pravo koristio neko sasvim drugi, i stoga je moj novac koji je ostao u kasi nasilno i bespravno zadržan.
Stoga ponizno molim Uzvišenu dvorsku komoru Ugarskog kraljevstva, kao i somborski Magistrat da mi se vrate mojih 208 bečkih florena koje sam dao za privilegiju koju nisam koristio ja već Salamon Vajs i da se na tu sumu doda i kamata sračunata od prvog dana bespravnog zadržavanja mog novca, kao i dodatnih 30 florena konvencionalne monete na ime troškova koje sam imao bez ikakvog razloga, a da se ono što treba naplati ili od Salamona Vajsa koji nema ništa ili njegovog jemca Vartolomeja Volfa. S velikim poštovanjem, uvažavanjem i posvećenošću. Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva. U Somboru dana 10. marta 1829. godine.

Ponizni sluga
Lazar Stajn

Uzvišenoj dvorskoj komori Ugarskog kraljevstva
Ponizna molba
Lazara Stajna koji traži da se gradskom Magistratu Sombora prenese da mu se vrati zadržanih 208 bečkih florena uz iznos troškova od 30 florena konvencionalne monete.